Istorija
Dan kada je svet prošao kroz Palanku
Palanka.rs 2 min čitanja
Ako danas stanete na peron palanačke stanice, stojite na mestu koje pamti prvi voz u istoriji Srbije. Pruga Beograd–Niš — prva srpska železnica — prošla je pravo kroz našu varoš, i od tog septembra 1884. Palanka više nije bila ista.
Pruga rođena iz skandala
Obavezu da izgradi železnicu Srbija je ponela još sa Berlinskog kongresa 1878. U leto 1881. knez Milan Obrenović srebrnim budakom udara po zemlji kod današnje Mostarske petlje i radovi počinju — u rukama francuske Generalne unije. Već sledeće godine Unija spektakularno bankrotira: ispostavilo se da je bila paravan za tuđ kapital, a njen čelnik Bontu završava u zatvoru. Bontuova afera ostaje upamćena kao prva velika korupcionaška afera moderne Srbije — ali pruga je, uprkos svemu, dovršena za tri godine, u rukama drugog francuskog društva.
Septembar 1884: dva svečana voza
Na svečanom otvaranju, 4. septembra 1884. (23. avgusta po starom kalendaru), posle bogosluženja iz Beograda put Niša kreću dva svečano opremljena voza — u 8.30 i 8.34, svaki sa po devet kola. Prošli su i kroz Palanku. Zanimljivo: kralj Milan otvaranju nije ni prisustvovao — nekoliko dana ranije prvi se provezao dvorskim vozom, ali za Beč, a svečanost je prepustio ministru građevina.
Redovni saobraćaj počeo je 15. septembra 1884. — dan koji se i danas slavi kao Dan železničara — i tada je kroz Palanku prošao prvi redovni voz. Put Beograd–Niš trajao je šest do osam sati; do juče se isti put prelazio za dva-tri dana. Već od sredine 1880-ih kroz palanačku stanicu prolaze i kompozicije čuvenog Orijent ekspresa na ruti Pariz–Carigrad: luksuz Evrope na 79. kilometru od Beograda.
Stanica koja i danas stoji
Stanična zgrada podignuta je sa prugom, 1884., i danas se ubraja među najlepše u Srbiji. Oko nje je sačuvan ceo ansambl parne ere — peroni, magacini i prepoznatljivi vodotoranj iz koga su nekada „pojene" parne lokomotive. Sve to može da se vidi i danas, uživo, pet minuta od centra.
Pruga koja je izgradila grad
Palanka kao naselje kreće u pravi razvoj tek kada je pruga prošla, u poslednjoj četvrtini 19. veka. A pruga je rodila i palanačku industriju: 1923. srpski i francuski kapital osnivaju „Jasenicu AD", radionicu za remont vagona i čelične konstrukcije — fabriku koja će od 1950. poneti ime Goša i vek definisati grad. Luk je savršen: pruga je dovela vozove, vozovi fabriku vagona, fabrika ceo jedan vek Palanke.
I danas se istorija nastavlja — pruga Beograd–Niš kroz Palanku upravo prolazi kroz veliku modernizaciju. Redove vožnje uvek imaš na strani prevoza.
Izvori: BBC News na srpskom (021.rs), Železnice Srbije, Vreme, Radar/Nova, Danas, sr.wikipedia (Smederevska Palanka; Istorija srpskih železnica), Goša FŠV, Južne vesti/BBC. Za Orijent ekspres lokalni izvori navode 1885, a direktna veza Pariz–Carigrad kompletirana je 1888 — zato pišemo „od sredine 1880-ih".
